ЖИВОЈИН МАКСИЋ – РАДОМ ДО ВЕЛИКИХ УСПЕХА И ЗАЈЕЧАР КАО СУДБИНА

Када се пре три године вратио у Зајечар, мало ко од људи из рукомета је могао да верује у избор трофејног стручњака из Александровца. Живојин Максић је те 2017. године засукао рукаве и успео да избори пласман у Суперлигу Србије, где је по традицији зајечарским рукометашицама и место.

Ипак, реч је о стручњаку, који је уједно и помоћник селектора женске репрезентације Србије Љубомира Обрадовића, са којим је у тандему успео да врати репрезентацију на мапу рукометне планете. Круна те сарадње је 6. место на последњем Светском првенству у Јапану минулог децембра и изборене квалификације за Олимпијске игре.

Утолико је и изненађење љубитеља рукомета било веће, када се вратио на клупу Зајечара, екипе коју је водио до дупле круне у првом мандату у граду на Тимоку.

Успео је у замисли, вратио Зајечар на мапу рукомета у Србији, а у првој сезони по повратку у Суперлигу, да обезбеди и место у Европи и наступ у „Челинџ“ купу, пошто су његове изабранице у сезони 2018/2019 стигле до 4. места у елити.

Ове сезоне знатно тежа ситуација, борба за опстанак и потом прекид шампионата због пандемије корона вируса.

Само за „Глас спорта“ из родног Александровца, Живојин Максић, тренер рукометашица Зајечара и помоћник селектора женске репрезентације Србије.

Сем Зајечара у два наврата, Максић је водио и многе друге екипе у Србији. Велики успех из Зајечара 2012. године, поновио је и у Аранђеловцу четири године касније,  где је дуплу круну освојио као шеф струке Бекамента, а исти тим водио и до четвртфинала „Челинџ“ купа.

Као први тренер радио је у Радничком из Београда, Врњачкој Бањи и Кикинди између осталих.

Као селектор самостално је водио универзитетску репрезентацију наше земље до бронзане медаље на Универзијади у јужнокорејском граду Гвангжу 2015. године.

После изузетних резултата на клупском и репрезентативном плану, проглашен је за најбољег тренера у српском рукомету у 2016. години.

„Једна од најлепших делатности којом можете да се бавите је тренерски посао. Омогућава вам креативан рад, да стварате нове, младе играче, и уз то, квалитетне и здраве личности, што омогућава да освајате медаље и трофеје. Са друге стране, тренерски посао је јако тежак, захтева свакодневни рад. У спорту не постоји јуче, увек морате да напредујете. Ова награда обавезује за даље. Захвалио бих се свим својим играчицама и људима са којима сам сарађивао – истакао је тада Максић, као један од лауреата на додели признања у Рукометном савезу Србије.

Небројено је врхунских рукометашица прошло кроз „дрил“ сјајног стручњака, професора физичке културе и сјајног тренера, који са клупе предводи рукометашице Зајечара. Да ли ће тако бити и наредне сезоне, остаје нам да видимо.

напомена:

фото: РСС, „Balkan handball“