ПРАВА УВЕРТИРА ЗА СУСРЕТ ЗВЕЗДЕ И МАКАБИЈА, БИВШИ КАПИТЕН ЦРВЕНО-БЕЛИХ ДОЛАЗИ ДА ГЛЕДА СИНА У ДРЕСУ ИЗРАЕЛАЦА

Црвена звезда вечерас у 28. колу Евролиге дочекује Макаби из Тел Авива, а навијачи ће имати прилику да на делу виде и младог Денија Авдију, сина легенде Црвене звезде Зуфера Авдије.

Велика нада израелске и светске кошарке Дени, коме на овогодишњем НБА драфту предвиђају пласман у ТОП 5 пикова, наступа за израелског великана и једног од највећих европских клубова, а српски новинари искористили су посету Београду од стране Зуфера Авдије за пар питања, а кључно је било за кога ће навијати тата у овом дуелу?

„Драго ми је што ће мој син имати прилику да осети атмосферу коју праве навијачи Звезде, била је посебна и када сам ја играо, а таква је и сада.

Kада је реч о оваквим утакмицама, не постоји однос отац – син. Моје срце ће 95 одсто бити уз Звезду, а оних пет одсто припадаће Денију и Макабију“, рекао је Зуфер Авдија за „Ало.рс“.

И више него занимљиво објашњење некадашњег центра Црвене звезде, који је пуних 11 година носио дрес српског клуба, док је за репрезентацију Југославије одиграо 69 утакмица, а поред бронзане медаље на Мундобаскета 1982. са екипом у којој су били Kићановић, Далипагић, Делибашић, Вилфан, Јерков, Жижић, Радовановић, у својој колекцији има и злато са Медитеранских игара годину дана касније из Марока.

„Дени одлично зна да му је тата био капитен Звезде. Водио сам га на неколико утакмица у Београду, били смо и на вечитом дербију. Наравно да желим да одигра вечерас одличан меч, али ко једном обуче Звездин дрес, до краја остаје привржен том клубу. И Денија васпитавам у том духу“, поручио је Авдија сениор.

Ваља подсетити да Авдија није крио жељу да му син обуче дрес репрезентације Србије, али је због виших интереса Израел дефинитиван избор.

„Дени је у августу 2019. регрутован у израелску војску. То је био проблем јер он има и српско држављанство. Да је одлучио да игра за нашу репрезентацију, а причао сам о томе још са Салетом Ђорђевићем и људима из савеза, овде би имао проблем са војском која траје три године јер не би добио статус врхунског спортисте. Било је приче да 2018. године мора да одлучи за коју репрезентацију ће да игра. Био сам у контакту са Салетом и савезом, међутим, да се определио за Србију не би могао да изађе из земље тако лако и имао би проблем са тренизима. Kао израелски репрезентативац он добија звање врхунског спортисте и без проблема може да напусти земљу, оде у НБА или негде у Европу. Kао врхунски спортиста има велике олакшице. Размишљали смо шта, како и где и на крају смо се из већ наведених разлога одлучили за Израел,“ каже и закључује:

„Kао отац волео сам да игра за српску репрезентацију јер би имао веће шансе да заигра на Олимпијским играма и да освоји неку медаљу. Међутим, овде је растао, овде се родио и сматра да ће му бити боље да игра за Израел.“