ЗА НЕКЕ НОВЕ ТАЛЕНТЕ СА КРАЉЕВИЦЕ – МИРОСЛАВ МАРИНОВИЋ ТРЕНЕР МЛАДИХ РУКОМЕТАША ЗАЈЕЧАРА О ДИВНОМ ГЕСТУ БИВШЕГ УЧЕНИКА И БУДУЋНОСТИ РУКОМЕТА

Нова млада генерација рукометаша Зајечара почела је ове недеље припреме за наредну сезону Прве лиге Србије, а тренер првог тима Дарко Милосављевић прикључио је тренинзима и неколицину голобрадих младића, од којих неки још увек иду у основну школу. Али то је већ усуд тимова из провинције, који чини се сваке године морају да крену из почетка, од самих основа. Можда је у томе и драж, а вероватно због тога и на сваке две до три године изађи нови суперлигашки калибар играча са Краљевице.

Један од оних који се управо са Краљевице винуо у рукометне висине, а о коме је „Глас спорта“ недавно писао (https://glassporta.rs/marko-krsmancic-zivotna-prica-trofejnog-rukometasa-iz-zajecara/), одлучио је да помогне клубу из кога је потекао. А пре свега свом првом тренеру, Мирославу Мариновићу, који више од три деценије ради са младим надама зајечарског рукомета. Донација 10 рукометних лопти и позив који је измамио много осмеха, дугогодишњем спортском прегаоцу, чика Мићи Мариновићу.

„Марко Крсманчић је заиста један момак за пример, вредан сваке хвале, који ниједног тренутка није заборавио свој Зајечар и клуб у коме је поникао. Иако је из Зајечара отишао са 14 година, прошао много тога што у Србији, што у иностранству, користи сваки долазак кући да пита шта треба и на који начин може да помогне. Хвала му у име све деце којима ће ове лопте свакако користити, баш као и њиховим тренерима“, истиче на почетку разговора Мирослав Мариновић, тренер млађих категорија Рукометног клуба „Зајечар“.

Ова донација каже није прва коју је старији брат Крсманчић, син Златка Крсманчића дугогодишњег играча и тренера Зајечара и многих клубова, упутио тиму са Краљевице.

„Док је носио дрес Бешикташа, најтрофејније турске екипе, послао је комплете тренерки који смо поделили нашој деци, млађим категоријама у клубу. Није желео да се о томе прича, али ето мислио сам да треба људима указати да постоје и неки други примери кућног васпитања и рукометне традиције“, поносан је на свог некадашњег ученика Мариновић.

И док показује новинске исечке свог некадашњег пулена, а новог појачања Црвене звезде, тренер који од 1989. ради са млађим категоријама, истиче да нове генерације зајечарских рукометаша имају на кога да се угледају.

„Уз велики рад, труд и одрицање све се може постићи. Некада је све било много другачије, али сигуран сам да и у нашем тренутном погону имамо младиће за које ће се тек чути. Вук Станковић је летос појачао Партизан, неки нови клинци ће сада добити велику шансу у првом тиму, то су генерације дечака 2004/2005, а са сениорима и под тренерском палицом Дарка Милосављевића тренираће и они још млађи, који имају 14-15 година“, наводи Мариновић.

Више него довољно је разлога да Зајечарци прате свој рукометни клуб, који и даље избацује таленте вредне Суперлиге и репрезентације. Један од њих, Марко Крсманчић, иако је пре скоро 20 година отишао трбухом за крухом за својим рукометним сновима, не заборавља свој тим и град, а иако и овог пута није желео да се о томе прича, то су учинили неки други.

Његов први тренер Мирослав Мариновић, некадашњи пивотмен Железничара, претече Кристала и Зајечара, Вождовца, машински инжењер у служби рукомета и веран раду са млађим категоријама Рукометног клуба „Зајечар“ више од тридесет година.