Зајечар и тимочки фудбал остали су без још једног од својих великана, Војислава Воје Брашанца, незаборавног голгетера и играча који је оставио неизбрисив траг у зајечарском фудбалу.
Војислав Брашанац рођен је 1950. године у Бору, али је своје дeтињство провео у Минићеву, где је похађао и основну школу. После сјајних игара у млађим категоријама, постаје пионир РФК Бора, тадашњег члана Прве савезне лиге Југославије. Убрзо добија прекоманду у омладинце, где игра Квалитетну лигу Србије, коју су чинили великани попут Звезде, Партизана, Радничког из Ниша, ОФК Београда…
Први профедионални уговор потписује 1967. године, али због јаке конкуренције у тадашњем прволигашу Бору, 1969. године стиже на позајмицу у Тимок, где га у Зајечару дочекује екипа коју су између осталих чинили Стеван Андрејевић, Драгољуб Потић, Бранислав Живић Суља, предвођена тренером Божовићем. За само 6 месеци проведених у Тимоку постиже 9 голова и оставља сјајан утисак.
Следи повратак у Бор где проводи наредне две године, али управа зајечарског Тимока чини све да га доведе у своје редове, што им успева крајем 1971. године, где почиње исписивање историје зајечарског, тимочког, српског и југословенског фудбала.
Саиграчи су му били Драгољуб Потић, Миодраг Сулејман, Пејовић, Цветковић, а голови које је у серијама постизао бомбардер са Краљевице проносе славу како Тимока, тако и самог Брашанца.
Слободни ударци које је изводио са удаљености од 20-25 метара, били су попут пенала за неке играче, а навијачи су се тискали да виде једну од највољенијих генерација Тимока, под вођством Момчила Меде Илића, првог Зајечарца који је носио дрес Црвене звезде.
Осам година касније, 1979. Брашанац прелази у Кристал, који из године у годину прескаче рангове и већ 1981. године успева да избори пласман у Српску лигу. У зајечарском Кристалу остаје до 1985. године, када завршава берићетну играчку и започиње директорску каријеру.
Легендарни нападач, стрелац чак 198 погодака у Српској лиги, чиме је поставио рекорд који и даље важи. Велики играч и спортски радник, још већи човек напустио нас је ове несрећне 2020. године, 24. јула, али његова дела остају и остављају неизбрисив траг.