Када неко са навршених 18 година и дипломом Гимназије у џепу, одлучи да промени живот из корена и Зајечар замени Индијаном и студирањем у Америци, онда је та особа, упркос младости веома храбра. Управо то се види и из сваке реченице Маше Пешић, а док разговарамо путем савремених метода комуникације, очито је да самопоуздања и решености не мањка.
До јуче је била одбојкашица „Зајечара“, а од краја јула је део спортског програма и студент престижног „Сент Мери“ колеџа (Saint Mary-of-the-Woods College).
„Све се десило тако брзо, а тих месец дана од 26. јула када су почеле припреме до краја августа када је кренула сезона били су заиста нешто посебно. Полако се навикавам, сви су веома љубазни према мени, а читава одбојкашка екипа је једна велика породица“, наводи на почетку разговора за „Глас спорта“ Маша Пешић.
Тренинзи, утакмице и школа, односно како то све ускладити? Дигитални маркетинг, смер који је одабрала пружа много могућности?
„Првих месец дана кампа су били невероватан период. Било је по 3-4 тренинга дневно, затим тренинзи по позицијама, напоран део свакако, али је важно да је то све било пре почетка предавања, која су кренула са стартом сезоне, тако да ту већих проблема није било, поготово што професори имају разумевања за спорт, који је саставни део школског програма. Највише ми се свиђа то што се све ради кроз различите пројекте, а истовремено учимо посао који ћемо радити кроз праксу“, истиче Пешић.
Премијерна сезона Српкиње за женску одбојкашку екипу „Сент Мери“ колеџа је кренула заиста сјајно, а тренер талентоване Зајечарке Ешли Харис има много поверења у њу и пружила јој је од старта сезоне подршку на позицији првог коректора тима. Зајечарка је на то сјајно одговорила и једна је од носилаца тима који се налази на 2. месту „River State“ Конференције са учинком од 16 победа и само три пораза.
„Имали смо неколико несрећних пораза, али чињеница је да играмо сјајну одбојку, а велика жеља нам је пласман у плеј-оф, а потом и на завршни турнир“, истиче талентована одбојкашица поникла у Омладинском одбојкашком клубу „Зајечар“.
То је уједно и следећи део приче. Почеци су везани за тренинге у сали ОШ „Љубица Радосављевић Нада“. Буца, Мушоки, Ђура, били су први тренери, а како сада гледа на време проведено у редовима ООК „Зајечар“.
„Велико искуство, била сам део феноменалне екипе. Тренер Иван Тошић ме је прикључио сениорском тиму већ крајем основне школе, тако да сам бар 4-5 година играла сениорску одбојку, што је много помогло мојој аклиматизацији на другачији приступ у раду у Америци, начин припреме утакмица и све оно што чини једну одбојкашку екипу“, наводи Маша Пешић.
Културолошке разлике живота у „кампусу“ – преведено на српски „студењаку“, техничко-тактичке разлике које се тичу рада са одбојкашком екипом, следећи су део разговора који се води на временској разлици од шест сати, у паузи за доручак између предавања.
„Имам две цимерке, једна је „домаћа“ из Индијане, док је друга из Тексаса, ту су заиста на старту велике разлике, чак и између њих две, али велики број студената из целог света похађа наш колеџ, права међународна прича од Италије до Бразила, тако да смо претходна два месеца заиста успоставиле одличан однос, који је на још већем нивоу у одбојкашкој екипи и међу саиграчицама, са којима проводим највише времена. Што се одбојке тиче, највеће су разлике уочи утакмица, где у Америци нема много рада, највише пола сата, мало кретања и усменог договора, без превише напора пред саме мечеве“, подвлачи Пешићева, која потиче из спортске породице, отац Драган Пешић је био фудбалер и већ скоро 20 година професор физичког васпитања.
Занимљиво је то да још један Зајечарац Андреј Линднер студира на истом универзитету, тако да град на Тимоку има два своја представника на „Saint Mary-of-the-Woods College“. Који су циљеви за будућност, диплома америчког универзитета отвара многа врата?
„Не размишљам много унапред. Учим и радим оно што волим, то ми је сада најважније. Корак по корак, желим најпре да оставим траг на мом колеџу, чији је женска одбојка део тек од 2021. године, тако да читава екипа и ја смо део историје ове школе, популарних „Помероја“ и надам се да ћемо успесима у наредне четири године успети да остваримо све зацртане циљеве“, закључује Маша Пешић.
Од Зајечара до Индијане, америчка прича младе зајечарске одбојкашице и студенткиње је тек започела, а „Глас спорта“ жели јој пуно среће у наставку каријере, уз договор да наредни разговор буде почетком лета 2024. године, када посети родни град са чврсто верујемо успешном годином „преко баре“ иза себе.
А за сам крај кратак видео са једне од утакмица и фантастично реализован напад, погађате Маше Пешић.
Напомена: Сви медији који преузму текст, фотографије, видео, дужни су да наведу извор – „Глас спорта“(glassporta.rs), као и да поставе линк ка изворној вести. Уколико преузимате комплетан текст и фотографије, или већи део текста, мора се нагласити да је текст преузет од Гласа спорта (glassporta.rs), на почетку и крају текста, уз линк ка изворној вести.