Учитавање

Унесите термин за претрагу

ГЛАС СПОРТА Зајечар ИНТЕРВЈУ

МИЉАН ПАВКОВИЋ – БАСКЕТ У МАЛОМ ПРСТУ, ВЕЛИКА ПРИЧА НАЈУСПЕШНИЈЕГ ЗАЈЕЧАРСКОГ КОШАРКАША

Подели

Kада посматрамо минулих 20 и кусур година и конкуренцију јачих, бржих и скочнијих играча, стичемо утисак да би се Миљан Павковић мучио да наметне свој ауторитет на терену. На први поглед, увек један од најнижих играча у лиги, сасвим обичног изледа, овај Зајечарац је још једном показао да “бој не бије свијетло оружје”.

Све су ово ствари које могу да важе на папиру, или рачуница коју би неко саставио без узимања у обзир свих фактора. Ситуација је ипак била скроз другачија. Играч кошаркашког “вица”, пун трикова, својственим некадашњим плејмејкерима старог кова, Павковић је увек био противник кога бисте радије избегли.

Много невероватно успешних година, признања и титула је иза Миљана Павковића,  а за све Зајечарце и читаоце портала „Глас спорта“ има речи подршке, како би што лакше пребродили ово тешко време.

 

Здравље, Војводина, Будућност, Хемофарм, Раднички, Игокеа, Работнички, Вршац, Нимбурк, Стеауа, Лијеткабелис, Шенчур.

Kаријера сада 39-годишњег Миљана Павковића трајала је пуне 22 године. Берићетне, у правом смислу те речи.

Одавно је била та судбоносна 1997. година када је Миљан Павковић са кадетском репрезентацијом Југославије освојио злато на Европском првенству у Белгији.

Ево како је објаснио свој кошаркашки пут из града на Тимоку, који је одувек био наклоњенији фудбалу и рукомету. Ипак, било је својевремено сјајних играча у Зајечару, у екипи Младости у којој је поникао и Павковић.

“Дошао сам из мале средине, имао срећу да се изборим за место у кадетској репрезентацији 1997. године. Имао сам више понуда, после злата на Европском првенству у Белгији, а поред оних из Београда, отац и стриц су ме саветовали да идем у мању средину. Опције су биле Борац и Здравље. Свидела ми се та лесковачка прича. Тренер Јовица Арсић ми је дао шансу, био ми је ментор, а велика улога је и покојног Бошка Ђокића”.

Није се тада дешавало да Звезда или Партизан лагано могу да се прошетају кроз нашу лигу. Било је изузетних дуела у Лесковцу, Чачку, Краљеву, Шапцу, Суботици и широм Србије и Црне Горе. Још увек се препричавају маестралне игре тандема Митић – Павковић и то не само у Лесковцу, већ широм наше земље, којима су популарни Жућа и Миљан остали у најлепшој успомени, као српска верзија дуета Стоктон – Мелоун.

Играо је за велики број клубова, а до трофеја је стигао у дресу Будућности и Нимбурка, тако да је колекцији титула уписао дупле круне у првенствима Црне Горе и Чешке.

Поготово је озбиљна прича и екипа створена у Вршцу. Није освојен ниједан трофеј, али полуфинале Еврокупа, остаје резултат за поштовање. Марковић, Мачван, Марјановић, Јоксимовић, Павковић, одлични странци. Ипак, колективно признање није тада стигло, али јесте индивидуално. Најбољи асистент Јадранске лиге за сезону 2010/2011 био је наш Миљан Павковић.

Следи одлазак у Крагујевац, код “Муте” Николића, где је имао још једну сјајну сезону и онда тек у 31. години први инострани клуб. Нимбурк, шампион Чешке и редовни учесник Еврокупа у то време.

Потом Игокеа, Стеауа и Лијеткабелис из Литваније, можда и најкошаркашкије земље на свету.

Две последње играчке године, провео је у Словенији, у дресу Шенчура, а исти тим му је понудио шансу да се опроба и као тренер.

“Имао сам још понуда из Словеније и Србије, али су они били најконкретнији. Прихватио сам да будем координатор млађих селекција. Водим кадете и јуниоре, а помоћник сам и у првом тиму, што ми је најбитније, јер имам амбиције да будем први тренер”.

Да ли је могло боље и постоји ли жал за нечим у играчкој каријери?

“Kаријера ми је била и боља него што су многи предвиђали. Жао ми је можда што нисам заиграо за Звезду или Партизан. То је врхунац у Србији. Било је приче за оба вечита ривала, али сам био у Хемофарму, Будућности, у одличним екипама”.

Миљан Павковић. Спортиста без мрље у каријери, шампион, Зајечарац, који је пронео славу свог града где год да је играо. А играо је и то одлично и остао запамћен по јединственом стилу игре, по дуетима, чији је био члан. Најпре са Митићем у Здрављу, са Сајмоном у Крагујевцу, али и по једном од најјачих бековских тандема у новијој историји српске кошарке, заједно са Стефаном Марковићем у Хемофарму.

“Глас спорта” жели пуно среће у наставку каријере непоновљивом кошаркашком асу и још једном у плејади спортиста, који су потекли из Зајечара и досегли спортске висине.

 

Напомена: Сви медији који преузму текст, фотографије, видео, дужни су да наведу извор – „Глас спорта“(glassporta.rs), као и да поставе линк ка изворној вести.

фото: “Eurocup”, “starsport”

 

 

Тагови

Оставите ваш коментар

Your email address will not be published. Required fields are marked *