Неке ствари не смемо остављати за касније. Све што имамо треба рећи на време, сетити се добрих људи, подсетити их да их вреднујемо за живота, за време које су проносили не само своју већ и славу града из кога су потекли. Е такав је био и наш „Жица“. Човек са два надимка, коме су многи од милоште и због доброте морали да тепају и Саша и Жица, Александар Живуловић, рођен је у Зајечару 14. априла 1972. године, а преко родног града, Јагодине и Шапца, 1998. године, донео је судбоносну одлуку да дође у Грчку.
Од једног од највећих зајечарских рукометаша свих времена, на комеморацији одржаној у великој сали Скупштине града Зајечара, опростили су се пријатељи, клупски и школски другови, тренери, учитељи, али и многобројни поштоваоци Александра Саше Живуловића „Жице“.
Велика спортска личност и узоран спортиста, харизматични тренер, прави професионалац и породичан човек, Саша Живуловић је волео Грчку и Грке, који су га прихватили као једног од својих и који је с поносом проносио славу ове лепе земље, али и свог Зајечара, никад не заборављајући одакле је потекао.
Грчко држављанство је добио 2004. године и за репрезентацију наступа на Олимпијским играма у Атини исте године, као и на Светском првенству 2005., доприневши освајању два 6. места, најбољим резултатима Грчке у рукометној историји.
„Грчка ми је много помогла. Када бих могао да се вратим у прошлост, поново бих пошао истим путем“, рекао је у интервјуу за грчке медије 2010. године.
А каква је то само каријера била. Сјајне игре током 12 година на југоистоку Европе донели су му репутацију једног од најбољих играча који су икада прошли кроз грчке рукометне терене. Две године је провео у Панелиниосу и читаву деценију у Дукасу, освојивши три шампионата (ПГС 1999, Дукас 2001, 2008) и два Купа Грчке (ПГС 1999, Дукас 2008). После тешке повреде у јуну 2010. године, одлучио је да се повуче из активне играчке каријере са 38 година, док је већ годину раније започео, испоставиће се плодоносну тренерску каријеру, водећи млађе селекције „Дукаса“. У лето 2016. преузео је Неа Јонију и водио до две дупле круне. Вратио се на кормило тима пре две године и са обновљеном и подмлађеном екипом поново освојио Куп Грчке, први трофеј за клуб након пет година.
ВИДЕО МАТЕРИЈАЛ
Жица, Лешко, Мића, Ћира, Џукља, Транда и многи други, већина их је потекла из школског дворишта Основне школе „Ђура Јакшић“, а све их је тада у школску екипу селектовао и усмерио на овај прелепи и трофејни спорт, њихов наставник Драгиша Симоновић.
Професор у пензији Драгиша Симоновић, иначе председник Спортског савеза града Зајечара, сетио се Жициних рукометних почетака пре 40 година и са сетом у гласу опростио од једног од својих најуспешнијих ученика.
Када се показао и доказао на бетону, ред је дошао и на паркет и Рукометни клуб „Кристал“. Од Саше Живуловића „Жице“ бираним речима опростио се друг, колега и пријатељ, неко са ким је проживео и доживео бројне заједничке догодовштине. Остале су успомене, а са окупљенима у зајечарској градској кући поделио их је Милан Станковић, помоћник градоначелника Зајечара.
Породици Живуловић послате су у Атину речи и молитве подршке, а сви ми у Зајечару ћемо се потрудити да успомена на Сашу Живуловића остане жива. Још једном, нека му је вечна слава и хвала.
Напомена: Сви медији који преузму текст, фотографије, видео, дужни су да наведу извор – „Глас спорта“(glassporta.rs), као и да поставе линк ка изворној вести. Уколико преузимате комплетан текст и фотографије, или већи део текста, мора се нагласити да је текст преузет од Гласа спорта (glassporta.rs), на почетку и крају текста, уз линк ка изворној вести.