Рукометашице Зајечара поражене су у хали спортова на Краљевици од екипе Алексинца резултатом 17:20 (9:11) у последњем мечу сезоне, па ће и наредне сезоне играти Прву лигу Србије. Притисак је очигледно био превелики за домаће играчице, које су и поред вођства од 17:15 на осам минута до краја изгубиле у невероватном финишу финала плеј-офа.
Ипак, кренимо редом. Стегле су се руке Зајечаркама од самог старта сусрета, тешко је било изборити и позицију за шут, па је резултат након 25 минута игре гласио 5:9 у корист гошћи, које су мора се признати од почетка знале шта желе и по шта су дошле. Чини се да је и долазак већег броја навијача у односу на уобичајену посету у хали спортова на Краљевици додатно спутао изабранице тренера Петровића. Тек у последњих пар минута првог дела креће нешто боља игра домаћих, које везују три поготка и смањују на гол разлике. Међутим нове техничке грешке и Алексинац је за тили час на плус 3, али се поготком сналажљиве Катарине Стевановић на велики одмор одлази резултатом 9:11.
Почетак другог полувремена доноси буђење капитена, бриљирала је на старту наставка Алма Реџеплар на голу домаћина, одбрањен седмерац и пар зицера и Зајечарке су након неколико минута у првом вођству још од почетка утакмице са 12:11. Од тада па до поменутог трилер завршетка, рукометашице Зајечара су чувале предност, која се кретала од једног до два гола разлике. Упорне гошће успеле су на крилима сјајног голмана Надежде Богдановић да дођу до великог преокрета и са серијом 0:5 заврше утакмицу на гостујућем терену. Голман гостујуће екипе проглашена је и за најбољу играчицу утакмице, а то како је у последњих десетак минута спустила „ролетну“ заиста је невероватно, мада су јој у томе доста помогле и неке неспретне реакције домаћих рукометашица.
И поред најава да ће Зајечар бити јачи за Емилију Вељковић и Јелену Балевић у реваншу финала плеј-офа, само је Емилија Вељковић била у саставу тренера Петровића. Имала је неколико светлих момената и погодака, али су два промашена седмерца скупо коштала домаћи тим. Мора се признати да је много недостајала и Богдана Симоновић, за коју је ова утакмица била као поручена. Сигурно је да је бар десет ако не и више удараца са крила скинула Богдановић на голу Алексинца, а да је ту била знатно искуснија Симоновић друга би се песма певала на Краљевици. Уз њу и Балевићку, лакше би било и Вељковић и Стевановић, које су се својски трудиле, али очигледно је да недеља 28. мај није био дан зајечарских рукометашица, па Алексинчанке иду кући певајући.
Рукометашицама Зајечара остаје велика жал, али и огромно искуство за наредну сезону у којој ће поново циљ бити повратак у Супер Б лигу Србије, друго по снази рукометно такмичење у држави.
Напомена: Сви медији који преузму текст, фотографије, видео, дужни су да наведу извор – „Глас спорта“(glassporta.rs), као и да поставе линк ка изворној вести. Уколико преузимате комплетан текст и фотографије, или већи део текста, мора се нагласити да је текст преузет од Гласа спорта (glassporta.rs), на почетку и крају текста, уз линк ка изворној вести.