Рајко Ритупер, наше горе лист у Словенији, рођени Зајечарац, који је изградио успешну каријеру у некада најсевернијој републици бивше државе, најпре играчку, а сада већ и тренерску.
Ползела, Загорје, Крањ, Нова Горица, Загреб, Женева, где год је играо био је један од најкориснијих играча у тиму. Крилни играч, висок 202 цм, попуњавао је све статистичке колоне с великим успехом током читаве каријере.
Рођен у Зајечару 1975. године, био је члан младе репрезентације Словеније, играча до 21 године, која је 1996. године у Бурси освојила 7. место. Првак је тада била Литванија, али је МВП првенства био Рашо Нестеровић, а у тиму су поред сјајног Нестеровића, касније и НБА аса и Ритупера, између осталих играли и Марко Милић, касније кошаркаш Реала из Мадрида, Драгиша Дробњак, Марко Тушек и овдашњим љубитељима кошарке познати из времена које је провео у Хемофарму Горан Јагодник. Заиста плејада изузетних појединаца, а међу њима и наш Зајечарац.
Откуд Зајечарац у Словенији, питате се?
Поникао у зајечарској „Младости“, по завршетку средње школе обрео се у нишком „Винер брокеру“, где се задржао годину дана. Онда, сплет околности и судбина наравно умешали су прсте. Овај Зајечарац, од оца Словенца и мајке Српкиње, по одвајању Словеније из Југославије, имао је право на пасош. Отишао је на пробу по препоруци у тада успешан клуб Ползелу, одушевио све и остао. Четири пуне године.
„Када сам отишао, нисам знао шта да очекујем. Ишли смо сестра и ја и као мали у Словенију, сваке године, на скијање и код родбине, али ово је била ипак друга димензија. Тада су екипе могле да имају само два странца, тако да са словеначким пасошем нисам заузимао та места. Одиграли смо сјајну сезону, изборили место у тадашњем Купу Сапорта, другом по снази европском такмичењу, пандану Еврокупа у садашњим оквирима“.
По завршетку сезоне стигао је и позив селектора младе репрезентације Словеније?
„Све се брзо одиграло. Била је то сјајна екипа, а каријере који су направили моји саиграчи из тима, говоре за себе. Играли смо четвртфинале, несрећно испали, али било је то невероватно искуство за мене. Да ми је неко причао о томе, када сам само две године раније завршавао средњу школу у Зајечару, не бих му поверовао“, истиче Ритупер.
Пут га је из Ползеле одвео у Загорје, још једног словеначког прволигаша. Тамо се задржао две сезоне, да би онда стигао позив из не толико кошаркашке земље.
„Тадашњи менаџер ми је рекао да ме желе у Швајцарској, праве добру причу и да бих ја као искусан играч могао да им помогнем у остварењу циљева. Тим се звао „Каруж“, било је сјајно у Женеви тих годину дана, али је након завршетка сезоне генерални спонзор напустио клуб и наравно прво су странци отишли из екипе“.
Следи повратак у Словенију?
„Триглав је хтео да направи искорак у резултатима и један микс младих и искусних играча. Добро је кренуло у Крању, међутим тешка повреда тетива одвојила ме је од терена скоро читаву сезону.
Након тога Хрватска?
„Менаџер ме је позвао и питао да ли бих играо у Загребу? Пристао сам да одем на састанак, причао с председником, требао му је искусан играч у борби за опстанак у Првој лиги, екипа се звала „Хермес аналитика“. Одиграо сам завршницу првенства, четири месеца, а клуб је и даље редовни члан Прве хрватске лиге“.
Повреда је оставила трага?
„Осећао сам да то није то. Са крила сам прешао на четворку и решио да се вратим у Ползелу. Ипак, стигао је позив из Нове Горице, тада словеначког друголигаша, одиграли смо одличну сезону и по, били су презадовољни и они и ја, а уместо краја каријере, успео сам да је продужим. Одиграо сам и по једну сезону у Назарју и Загорју, са добрим бројкама.
Потом следи повратак „кући“?
„Звали су ме из Ползеле, да као један од најискуснијих будем и ментор млађим играчима и уједно преузмем млађе категорије. Пристао сам јер је рад са младим кошаркашима нешто што ми је одувек била велика жеља.
Опробали сте се и као тренер првог тима?
„Одиграо сам сезону у Електри као играч, а председник ме је по завршетку исте питао да ли бих преузео први тим. Пристао сам, нисам се покајао али сам схватио да ипак желим пре свега да радим с младим кошаркашима. У првом тиму је увек више људи у и око клуба, много је различитих интереса, па сам после неколико месеци пресекао и дао отказ“.
Ипак, колико је оставио добар утисак говори чињеница да је остао у клубу. Тренутно је тренер млађих категорије Електре У – 15 и У – 17, што му како каже савршено одговара.
„Председник је желео да останем и радим у клубу, а моја жеља је рад с подмлатком и прављење будућих кошаркаша. Лако смо се договорили, па сам већ пар сезона у млађим категоријама Електре“.
Прича с школом спорта једна је од лепших спортских у Словенији, јер истовремено ради као тренер у Електри из оближњег Шоштања и води успешну причу у Спортском друштву у Ползели, чији је оснивач.
„Већ неколико година радим пројекат у Спортском друштву „Рис“, чији сам оснивач и власник. Почели смо са 30 деце, а стигли смо до 350 малишана разних узраста, чланова нашег Спортског друштва. То су принципи спортске почетнице, од вртића до 2. разреда основне школе. Три тренера и три професора раде са малишанима у Ползели, од основне моторике, па до усмеравања касније на неки од спортова“.
Ползела му је суђена, тамо и данас живи. Ожењен је и отац три ћерке.
„Све су спортисткиње, али изабрале су одбојку“, смеје се Ритупер. „Нисам желео да их усмеравам на кошарку, можда је и боље овако. Најстарија има 21 годину, студира физиотерапију, па јој одбојка није више главна преокупација. Средња има 17 година и омладинска је репрезентативка Словеније, док најмлађа има 10 и још је на почетку спортског пута“.
Овај кошаркашки ентузијаста и спортски радник има поруку подршке за све у Зајечару и Србији, пошто је Словенија прва земља у свету која је прогласила крај епидемије корона вируса.
Успешни кошаркаш, тренер, затим један од кључних сарадника у кошаркашком кампу Боштјана Нахбара, још једног сјајног бившег словеначког кошаркаша, Рајко Ритупер је изградио своје кошаркашко и тренерско име кроз рад са младима, који у Словенији и те како даје резултате. „Глас спорта“ жели пуно среће у даљој каријери овом сјајном спортисти, педагогу и човеку. Још једном од оних људи, који су се из Зајечара отиснули на спортски пут, а и даље с успехом иду по њему.
Напомена: Сви медији који преузму текст, фотографије, видео, дужни су да наведу извор – „Глас спорта“(glassporta.rs), као и да поставе линк ка изворној вести.