Као дечаку омиљена играчка му је била лопта. Али док су друга деца желела да шутирају и дају голове, он је имао друге планове. Како одбранити и ухватити лопту.
Милош Петковић је рођен 1979. године у Зајечару, а каријеру је као и многи други малишани почео у Тимоку. Одмах се ту видело да има штофа за велике ствари. И корак по корак, већ са 15 година задужио је дрес Звезде. Добро сте прочитали, Црвене звезде, чији је члан био две године у кадетској и јуниорској конкуренцији.
Велика је конкуренција била тада, на прелазу у сениоре, желео је да брани и одлази у Вождовац.
Након тога, повратак у матични Тимок, онда и сјајна сезона у Путевима и следи одлазак у Свилајнац. Многи су мислили тада, корак уназад. Ипак, Раднички је тих година био стабилни друголигаш, било је приватног новца у клубу и редовних примања. Бранио је у квалитетној Другој савезној лиги, па се Петковић задржао пуних пет година у Свилајнцу, од 1999. до 2004. године. Тамо се профилисао као сјајан чувар мреже, један од најбоље оцењених голмана на теренима широм Друге лиге.
Враћа се у Тимок, поново на једну сезону и потом следи судбоносни одлазак у Шведску. Исписао је неке од најсјајнијих страница фудбалске историје „Васалунда“, бранио сјајно и помогао свом тиму, да из године у годину напредује кроз рангове и дође до елитне дивизије шведског фудбала.
Одличне четири године у Васалунду су му обезбедиле трансфер из снова и прелазак у великана, АИК из Стокхолма, са којим осваја дуплу круну.
Четврти повратак у Тимок следи 2010. године, где у другој сезони успева да са својим саиграчима избори улазак у Прву лигу Србије. Уследио је нови позив из Шведске, овог пута из Акрополиса из Стокхолма, где и завршава голманску каријеру.
Одлучује тада да се врати у Србију, у свој Зајечар и започне тренерску каријеру. Постаје тренер голмана у Тимоку, 2014. године. Међутим, турбулентна дешавања у тадашњем зајечарском прволигашу, поново га одвлаче на север Европе, у још један његов бивши клуб Васалунд, где је сада већ пуних пет година тренер голмана првог тима.
Шведска је као што вам је већ познато, одабрала другачији вид борбе против корона вируса. Милош са породицом, супругом Невеном и ћерком Хеленом, живи и ради у престоници ове скандинавске земље, Стокхолму.
Имао је поруку за све Зајечарце и читаоце „Гласа спорта“.
Надам да ће ускоро све бити готово и исто као пре… Сви требају да слушају препоруке стручњака, свиђале се оне неком или не, јер је то је у овом тренутку најбитније…Земља у којој ја живим и радим се разликује од остатка света у начину борбе против короне, а ја и ако ми се неке ствари не свиђају баш, ипак слушам препоруке званичника шта треба да се ради а шта не…То једини исправан пут, поручио је за крај Милош Петковић.
Напомена: Сви медији који преузму текст, фотографије, видео, дужни су да наведу извор – „Глас спорта“(glassporta.rs), као и да поставе линк ка изворној вести.