Никад до краја испричана прича и никада досадна, поготово навијачима Звезде и свима онима којима је фудбал најважнија споредна ствар на свету, иако је прошло већ скоро три деценије.
Црвена звезда ће у петак обележити 29 година од освајања титуле првака Европе, а по свему судећи славље ће бити двоструко јер уколико савлада Рад на Бањици, Звезда ће поново одбранити и титулу првака Србије.
Један од актера Звездиног историјског тријумфа у Барију Роберт Просинечки у интервјуу за сајт Црвене звезде, вратио је „филм“ 29 година уназад и открио неке занимљиве детаље везане за пут ка европској титули.
“Kада се помене Бари, мени не долази ништа друго сем Лига шампиона! То је највећи успех Црвене звезде, велика, историјска утакмица, освојили смо титулу коју на Балкану има још само Стеауа. Успех који се вероватно неће поновити, јер се сада невероватно много улаже и тешко да ће ико имати овакву прилику као ми“, почео је причу Просинечки.
У сусрет „златној годишњици“, легендарни „Жути“ се осврнуо и на пенал-серију, која је и одлучила победника у драматичном финалу против Олимпика из Марсеја.
“Био сам сигуран да ћу дати гол, баш као и 1990. на Светском првенству. Такоје било и у Барију, али није било лагано. Тешки су то тренуци, нарочито са Звездом, где си тако близу, а можеш бити тако далеко. Пенали су велика лутрија, они су промашили један, ми смо све дали, а то није било лако. Освојити Лигу шампиона је било невероватно за све нас, то нам је била одскочна даска за све даље и одлазак у највеће клубове. Људи су препознали једну велику генерацију. Вежбали смо и пенале, јер је Љупко ту утакмицу направио тако да дође до тога да се игра 120 минута и да се кроз извођење једанаестераца дође до победника, а то смо, на сву срећу, били ми“.
Просинечки је открио и да чувена прича како је Љупко Петровић питао играче да ли желе да играју лепо, или да узме трофеј, није баш таква.
„Није нас питао, то су ипак приче. Он то није питао, већ је сам саставио да играмо тако. Љупко је тренер који је пре доласка у Звезду имао одличне резултате и зато је дошао у црвено-бели табор. Са тим резултатима је дошао у најбољу генерацију Звезде и уз његове велике тренерске могућности Црвена звезда је дошла до највећих успеха“.
Многи љубитељи фудбала и они који су пратили Црвену звезду у походу на европски трон сматрају да је победа над Бајерном у Минхену била круна његове генерације.
„Најбољи меч, с обзиром и на снагу противника, био је онај у Минхену када смо Баварцима очитали лекцију из модерног фудбала. Сјајно смо одиграли и против Глазгов Ренџерса. Голови на путу ка освајању Европе су ми остали у најлепшем сећању. Два Грасхоперсу у Цириху, Глазгов Ренџерсу, Динаму из Дрездена у Београду“.
У финалној утакмици, одлука је пала са беле тачке, иако је пре почетка сусрета на папиру фаворит био тим из Марсеја.
„Kада је дошло до пенала, сви смо пребледели. До тада никада нисам промашио са беле тачке. У првенству, сам био одрерђен да пуцам једанаестерце, па је било нормално да шутирам први пенал у првој серији. Са центра сам, бео као креч, кренуо ка шеснаестерцу и непрестано у себи понављао – само да га дам, само да га дам. Осећао сам велику одговорност, а онда ми је пао камен са срца. Јер, остаје у историји записано да сам постигао гол, као и да је искусни Аморос једини промашио са беле тачке и то прави пут у каријери. То су ипак детаљи који ће ми остати вечно урезани у глави“ – закључио је Просинечки, који се после селекторског ангажмана у репрезентацији Босне и Херцеговине, налази на клупи турског Кајзерија.
фото и извор: ФК Црвена звезда