Даниjел „Дане“ Kорица, један од најбољих српских атлетичара свих времена, вишеструки шампион некадашње велике државе на дугим пругама и члан Атлетског клуба Црвена звезда, чију је славу годинама проносио на атлетским стазама, рођен је 10. јуна 1945. године у славонском месту Kутини.
Као дугогодишњи генерални секретар Спортског савеза Србије био је увек радо виђен гост у Зајечару, који није пропустио да посети и подржи у свим битним ситуацијама за функционисање Спортског савеза града на Тимоку, као и спорта у Зајечару уопште.
Овог пута ексклузивно за „Глас спорта“ послао је поруке подршке за све Зајечарце у овим кризним временима.
А сада мало подсећање какав је легендарни атлетичар и човек спорта био Дане Корица, легенда „краљице спортова“.
Његови родитељи Марија и Дане су пореклом из Лике. Имао је веома тешко детињство. Одрастао је у сиромашној породици као треће од шесторо деце. Живели су скромно, у малој кући на селу. Због лоших услова у којима је живео, са тринаест година добио је тешку упалу зглобова. Отац га је одмах однео у болницу. Да није тад отишао, заувек би остао непокретан. Његова колена су била напуњена течношћу као лопте. Тек када је отишао у рехабилитациони центар у близини Опатије, његово стање се побољшало. Kад су му коначно, после годину дана ослободили ноге, призор је био ужасавајући. Сви његови мишићи су атрофирали, па су му ноге биле подједнаке дебљине као и руке. Постепено је оживео ноге топлом водом у базену и вежбама. Али с обзиром на то да се лечење одужило, због дугог лежања у кревету добио је туберкулозу.
Тако прикованог за болнички кревет, осим доктора нико га није посећивао, па је поред школских књига могао да чита још само спортске новине. Ту је читао о успесима легендарног дугопругаша и маратонца Фрање Михалића, па се зарекао да ће ако једног дана поново стане на ноге постати репрезентативац Југославије у атлетици.
Без обзира на забране доктора да се не напреже, Дане је почео да тренира. У кући је био поштеђен тежих послова, па је у свакој прилици ишао на трчање.
Kад је мало очврснуо, учланио се у локални Атлетски клуб „Мославина“. Тренинзи су се одвијали шест километара од села, па је он сваки дан трчећим кораком ишао до игралишта, тамо тренирао, па се враћао, такође трчећи.
Након 18 месеци проведених у војсци у Тетову, у Црвену звезду га је довео Жика Стевчевић, велики заљубљеник у атлетику, а Kорица је у Звездином дресу потом остварио врхунске резултате.
Остало је историја. Kорица је постао велики шампион. По шест пута узастопно освајао је титулу првака Југославије на 5.000 и 10.000 метара од 1968. до 1973. године. На 5.000 метара тријумфовао је следећим резултатима: 1968. (14:44,6), 1969. (14:05,8), 1970. (14:09,8), 1971. (14:03,6), 1972. (13:55,6) и 1973. (14:13,6), док је на 10.000 метара титуле освајао 1968. (30:47,4), 1969. (30:58,6), 1970. (31:02,7), 1971. (29:37,6), 1972. (29:53,2) и 1973. (30:39,8) уз пар титула првака државе у крос кантрију, а трчао је и на 2.000 и 3.000 метара. Од великих међународних успеха издвајају се победа на Универзијади 1973. године у Москви, четири тријумфа на Балканским атлетским играма на 5.000 и 10.000 метара, три победе на познатом надметању „Пет млинова“ у Италији, пет тријумфа на Балканском кросу, пет победа на кросу „Политике“, а ту су и пето место на Европском првенству 1969. године у трци на 5.000 и 10. позиција на 10.000 метара, као и четврто место на 10.000 метара на Европском шампионату у Хелсинкију 1971. године. Наравно ту су и бројна учешћа у екипним титулама првака Југославије са Црвеном звездом, чији је Дане био дугогодишњи члан.
Обарао је и државне рекорде на 2.000, 3.000, 5.000 и 10.000 метара, побеђивао чувеног светског рекордера, аустралијанца Рона Kларка, Француза Норпорта и остале велике дугопругаше тог времена… Своје личне рекорде остварио је током 1971. године и то 13:31.2 на 5.000 метара и 27:58,39 на 10.000 метара.
Дуже време је био непобедив на Старом континенту и то баш у периоду пре Олимпијаде 1972. године. На Олимпијске игре у Минхену стигао је као први фаворит и непоражен у Европи на 10.000 метара годину дана, али се баш тада десио терористички напад током такмичења на коме су живот изгубили израелски спортисти. Под утиском због свега што је тада видео, Дане није могао да спава ноћ пред трку, па је касније исцрпљен на крају стигао тек седми на циљ.
Дипломирао је и докторирао на ДИФ-у. По завршетку атлетске каријере био је савезни капитен атлетске репрезентације Југославије у време великих успеха на Европском првенству у Сплиту 1990. године, касније и дугогодишњи генерални секретар Спортског савеза Србије.
Један, једини и непоновљиви Дане Корица.
фото: СД Црвена звезда, Спортски савез града Зајечара